Е-вести/E-news
In memoriam Danica Lazic
Драги парохијани,

На нашу велику жалост, претходне недеље се упокојила Даница Лазић, кћерка наших парохијана Саше Лазића и Јунг Сук. Наша парохија је замољена да помогнемо у прикупљању новца за сахрану, која ће коштати више хиљада долара. Новац или чекове можете послати на црквену адресу (Pay to the ordrer of Saint Sava Cathedral) са напоменом да је новац за сахрану Данице Лазић. Хвала!
За сва питања можете се обратити Крису Техлириану на ctehlirian@hotmail.com.

Молимо се за покој душе наше Данице.



Dear Parishioners,

We regretfully inform you that Danica Lazic, the daughter of our parishioners Sasha Lazic and Younk Sook passed away last week. We have been asked to help out financially with the funeral costs. The funds can be sent to Saint Sava Cathedral with a notation that it is purposed for the funeral aid of Danica Lazic. Thank you!

Should you have questions please send them to ctehlirian@hotmail.com

We pray for the recently departed servant Danica Lazic. 
Распоред Богослужења зa наредну недељу:

Субота, 4. август - Вечерње - 18ч
Литургија недељом је у редовно време у 9 ујутру.

***Сутра, у недељу, 29. јула, служи Отац Николај Костур из Чикага, са почетком у 9ч.


Schedule of Services for the next week:

Saturday, August 4th - Vespers - 6pm
Every Sunday Liturgy is served at 9 am.

Tomorrow, Sunday, July 29th, Liturgy will be served by Father Nikolai Kostur from Chicago, at 9 am.
***Save the date***
SerbFest 2018
Saturday, September 15th: 12 pm - 10 pm
Sunday, September 16th: 12 pm - 5 pm

Music: Paganini band
ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС ИДЕ ПО МОРУ (ХОДА ПО ВОДИ)

"(И одмах) принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре њега на ону страну док он отпусти народ. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и беше онде сам. А лађа беше већ насред мора угрожена од валова, јер беше противан ветар. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору. И видевши га ученици где иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се. А Петар одговарајући рече му: Господе! ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни! Зашто посумња? И кад уђоше у лађу, преста ветар. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божји. И прешавши дођоше у земљу генисаретску". (Мт.14,22-34).
Као бледом сликом обелоданио је Бог своју светлост кроз сунце; Своју моћ кроз безбројна тела васионска; Своју мудрост кроз поредак ствари и бића с краја у крај васионе; Своју красоту кроз красоту твари; Своју милост кроз брижљиву негу свега што је саздао; Свој живот кроз све што живи. Но све је то само тренутна и бледа слика његових својстава; све су то само огњена слова написана по густоме диму.
Сва пак ова својства Бога живога показала су се у највећем блеску у ком су се могла показати у овоме свету - у човеку. Не у сваком човеку, не у створеном човеку, него у нествореном човеку, Господу Исусу Христу. У њему су засјали и показали се видљиво сједињени и светлост и моћ и мудрост и красота, и милост и живот.
Само кроз Господа Исуса Христа може се веровати у потпуну победничку моћ живога Бога над сваком твари, над сваком стихијом и над сваким злом у свету. Само Господ Исус Христос може дати храбрости да живимо и храбро кроз смрт прођемо.
Само он може оправдати наду у живот узвишенији од овога трулежног живота. И само нас он може загрејати љубављу према сваком добру. Јер он је жива и оваплоћена победа Божја над светом.
"Не бојте се, ја сам победио свет" (Јн.16,33), рекао је Христос својим ученицима, а кроз њих и свима нама. Не бојмо се, наш Господ и Спас Исус Христос победи свет. Јеванђеље је књига његових победа, сведочанство његове свемоћи. Историја Цркве до данас - и до краја света - још је пространија књига његових победа. Ко год посумња, изгубиће плод тих његових победа. Зато без икакве сумње послушајмо поруке данашње јеванђелске приче, која описује једну горостасну победу Христову над физичком природом.
После чудесног нахрањења пет хиљада људи у пустињи само са пет хлебова и две рибе, Господ је рекао својим ученицима да уђу у лађу и да пређу на супротну страну Галилејског мора, а он се попео на гору, да би по обичају био на молитви сам. Када је лађа већ била насред мора, почео је дувати јак противан ветар. Таласи су бесно ударали у лађу. У току ноћи Исус је пошао да би стигао своје ученике идући по мору. Видевши га како хода по мору, ученици су се уплашили, мислећи да је утвара и од страха повикаше. А Исус им се одмах обрати речима: "Не бојте се; ја сам, не плашите се! А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни! Зашто посумња? И кад уђоше у лађу, преста ветар. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божји.", (Мт.14,27-33).
Прекрасан јеванђелски догађај! Дивна слика, пуна драме и напетости! Догађај којим нам Господ још једном указује на значај вере у нашем животу, на потребу молитве и самоће којима се души омогућује близак контакт са Богом.
Но, покушајмо да пратећи редослед данашње јеванђелске приче проникнемо у њено унутрашње значење за наш духовни живот.
Отпуштање народа, пењање на гору, самоћа и мрак - шта све то значи?
Отпустити народ значи оставити на страну све представе о свету и сва сећања која нас вежу за свет, па испражњени од света уздићи се к Богу на молитву.
Пењање на гору значи уздићи свој ум и срце и душу на висину Божју, у близину Божју, у друштво Божје. Онај кога притеже свет к безбројним интересима, као са многобројним народом, не може се у исто време пењати ка висини, где се човек осећа сам са својим Творцем.
Самоћа означава голу душу онакву каква је. Одвојен од света човек осећа ужасну самоћу. Они који због разочараности у свет осете ту ужасну самоћу обично свој живот завршавају самоубиством ако не успеју да се подигну на висину где човек сусреће Бога.
Мрак означава савршено одсуство ма какве светлости овога света. Самотнику молитвенику сав овај свет лежи потопљен у дубоку таму, у којој му постепено свиће зора небеске светлости што од Бога долази и обасјава му један нови, бескрајно сјајнији и бољи свет од овога.
Ово су, браћо и сестре, четири фазе молитве и њихов унутрашњи смисао које су сликовито представљене у данашњој јеванђелској причи отпуштањем народа, пењањем на гору, самоћом и тамом.
Но ова осамљена молитва Господа Исуса поучна је за нас још и с обзиром на оно што се догодило пре ње и што се имало догодити после. Пре те молитве Господ је учинио нечувено чудо умножавања хлеба, а после ње имао је да по усталасаноме мору ходи као по суву до саме средине морске.
Тако и ми требамо, браћо и сестре, да прво засведочимо своју веру добрим делом, па онда да је исповедамо речима. Даље, молитва вреди само онда кад се спремамо да учинимо добро дело и молимо се Богу за помоћ. Молитва пак Богу да би он пружио своју помоћ у злу делу је бесциљна и, још горе, богохулна. Чинити зло и вршити молитву, то је као сејати кукољ и захтевати од Бога да никне пшеница. После сваког доброг дела треба да припаднемо на молитву и благодаримо Богу што нас је удостојио и оспособио за то добро дело; а пред свако добро дело треба опет да припаднемо на молитву Богу просећи од њега благодат, помоћ и садејство, да би предстојеће нам дело било свршено ваљано и честито.
Једном речју, свако добро дело што имамо, или што учинимо, или што доживимо и видимо, или што чујемо и прочитамо - свако, свако без изузетка треба да у целости приписујемо Богу а не себи, не својој моћи, не својој памети или праведности. Јер, ништа смо пред Господом.
Господе свеблаги, смилуј се на нас и подај нам да умом разумемо поруке твојих дела и прослављамо Твоје свето име, Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин.
In today’s Gospel we hear how our Lord came to His disciples walking on the water in the midst of a storm. We hear how Saint Peter through faith joins Him on the water. Then Saint Peter becomes distracted by the storm and cries out “Lord, save me!” (Matthew 14:30) Our Lord reaches out and catches him and says “O you of little faith, why did you doubt?” (Matthew 14:31)
In this Gospel we see the power of faith. We see that if we have faith we can perform miraculous things. Our Lord reminds of this when he says the following “If you have faith as a grain of mustard seed, you shall say unto this mountain, remove hence to yonder place; and it shall remove; and nothing shall be impossible unto you.” (Matthew 17:20) and again “Truly I say unto you, If you have faith, and doubt not, you shall not only do this which is done to the fig tree, but also if you shall say unto this mountain, be removed, and be cast into the sea; it shall be done.” (Matthew 21:21)
When we have faith we embark on a spiritual path that leads to God. That path often appears dangerous. As we see with Saint Peter getting out of the boat and walking on water in the midst of a storm.
If we have any doubt as we walk this spiritual path then the troubles and cares of this world overwhelm us. We become preoccupied with the storms that are around us because we lose our focus on God. This is what happened to Saint Peter when he began to sink. He lost his focus on the Savior and placed his focus on the storm around him. When he did this he lost the grace that was given to him when he stepped out of the boat in faith. This should remind us as our Lord said “without me you can do nothing.” (John 15:5)
When we lose our focus on the Lord and get caught up in the storm of temptations around us we have a choice to make. That choice is, do we place our trust in the Savior to help us or do we allow the temptations to overcome us. This is the same choice that Saint Peter was confronted with as he was sinking in the water. When we are in this situation we can do two things the first is call out as Peter did “Lord, save me!” (Matthew 14:30) or “curse God, and die.” (Job 2:9) as Job’s wife told him in the midst of his afflictions.
If we choose to follow Saint Peter’s example and cry out “Lord, save me!” (Matthew 14:30) then we will find that the Savior is ready to reach out His hand and pull us out of the storm of temptations just like he did for Saint Peter in the Gospel. This example shows us that the Lord is always there for us.
If we know that the Lord is there for us then why do we doubt? It is because we are fainthearted and do not place our trust in the Lord. There are many example for us in the scripture that show us that we should rejoice in the Lord and trust in Him when we are in our greatest affliction. When we are in great affliction we should
Remember how Abraham was free of doubt when he took his only son, Isaac, as a sacrifice and how God saved him. (Genesis 22:1-18)
Remember how Jonah glorified God in the belly of the whale and was saved. (Jonah 2:7)
Remember how the Three Holy Children sang the glories of God in the fiery furnace and were saved (Daniel 3:19-26)
Remember how Daniel was saved in the lion’s den (Daniel 6:16-23)
Remember how the Blessed Job praised God in his affliction. (Job 2:7-10)
With the remembrance these examples we should not be given over to despair but should be strengthened in our faith that the Lord will save us so that we can say as the Blessed King David said “In God have I put my trust: I will not be afraid what man can do unto me. Your vows are upon me, O God: I will render praises unto You. For You have delivered my soul from death: will not You deliver my feet from falling.” (Psalm 56:11-13)
Amen
617-674-4035
  Fr. Aleksandar Vlajkovic -  fatheraco@stsavaboston.org
Christopher Tehlirian -  president@stsavaboston.org
Stanislava Ristanovic -  parishoffice@stsavaboston.org