Распоред Богослужења зa наредну недељу:
Субота, 6. октобар - Задушнице - Света Литургија и Парастос - 9 ч
Вечерње - 18 ч
Субота, 13. октобар - Вечерње - 18 ч
Литургија недељом је у редовно време у 9 ујутру.
Schedule of Services for the next week:
Saturday, October 6th - Memorial Saturday - Liturgy and Memorial Service at 9 am
Vespers - 6 pm
Saturday, October 13th - Vespers - 6 pm
Every Sunday Liturgy is served at 9 am.
|
|
Позивамо вас на концерт ансамбла Талија из Београда,
вечерас, 5. октобра, 2018., са почетком у 19 ч
, у сали Српске Православне катедрале Свети Сава у Кембриџу.
Купите карте унапред, по сниженој цени (кликом на постер изнад добијате више информација).
Цене улазница:
- Уколико купите унапред - $20
- На улазу - $30
- Студенти и пензионери - $15
- Улаз бесплатан за децу млађу од 12 година.
|
|
You are invited to the Talija Performance
tonight, October 5th, 2018 at 7 pm
at St. Sava Serbian Orthodox Cathedral Hall.
You may purchase your tickets by clicking on the poster above.
- For adults (if purchased online prior to the event) - $20
- If purchased at the event - $30
- Students and senior citizens - $15
- Children under the age of 12 - free.
|
|
Нове одежде и стихари/
New Vestments and Altar boy robes
|
|
Наша парохија је недавно добила на поклон дивне нове одежде (плаве и црвене) заједно са комплетом стихара за чтечеве од Др. Ђорђа и Анкице Колџић. Уживамо гледајући нашу децу која их носе на славу Божију и у исто време захваљујемо нашим дародавцима. Одежде и стихари су производ
Ризе.
|
|
Recently, our church received beautiful new vestments (blue and red) along with matching altar boy robes, which were donated by Dr. Djordje and Ankica Koldzic. We enjoy seeing our boys wearing them for the glory of God, and we thank our generous donors wholeheartedly. The vestments were produced by
Riza Orthodox Vestments
.
|
|
Промоција новог романа Владимира Пиштала
|
|
Са великим задовољством вас позивамо на промоцију новог романа Владимира Пиштала "Сунце овог дана: Писмо Андрићу", уз присуство писца:
Субота, 20. октобар, 19 ч
Сала Храма Св. Саве у Kембриџу
Адреса:
41 Alewife Brook Pkwy, Cambridge, MA 02140
Улаз слободан
Ово књижевно вече организујемо четири године након успешне промоције на истом месту Пишталовог романа "Тесла, портрет међу маскама".
Од прошлогодишњег изласка романа "Сунце овог дана", Владимир Пиштало, такорећи наш локални писац, је пропутовао више од 40 градова у Србији, и такође је имао веома успешне промоције по Kини, Немачкој, Аустрији, Аустралији, Индији и свим земљама региона.
Нови роман и друге пишчеве књиге ће моћи да се купе на лицу места, а после промоције, књижевник ће потписивати своја дела читаоцима.
|
|
Више о роману:
Путопис из света Андрићевог књижевног дела, комбинован је са извештајем из нашег света који прати сунце овог нашег дана. Налазећи се усред 'пропагандне киклопизације данашњице' аутор подиже своју тачку посматрања и отвара нам аналитичке и поетичке прозоре, како према једној књижевној свести и њеном историјском контексту, тако и према пројекцији те свести у овом времену.
Бескомпромисно демонстрирајући етику књижевне оданости, али истовремено и етику оданости књижевности, приповедању света, Пиштало разговара са Андрићем на начин близак ономе на који је млади Андрић водио 'Разговор са Гојом'.
Овај епистоларни роман тока књижевне свести, писан је кроз туђу свест. Усред мреже бритких асоцијација, замаскиран је у манифестни говор есеја који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис. Он читаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса и књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и 'Младој Босни' као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи; али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме 'усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију'.
Лоциран између конкретних времена, Андрићевог и нашег, и безвремена књижевности, овај данашњи Пишталов разговор са Андрићем, уз кориштење душе као лампе, показује како је могуће књижевно, језиком слика и емоција, говорити и о књижевности и о времену у коме се говори.
И заиста, након читања ове књиге, исписане као савршено одсвирана композиција, ни читање Андрића неће бити сасвим исто.
Владимир Пиштало
је српски књижевник рођен у Сарајеву 1960. године. Завршио је Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника - српском, америчком и југословенском. Ради на Бекер колеџу у Вустеру, Масачусетс, где предаје светску и америчку историју.
Објавио је књиге поетске прозе: Сликовница (1981), Ноћи (1986), Манифести (1986), Kрај века (1990) и новелу Kорто Малтезе (1987).
Његове су и збирке прича: Витраж у сећању (1994), Приче из целог света (1997), биографију Александра Македонског Александрида (1999) и романи: Миленијум у Београду (2000), О чуду (2002) и Венеција (2011).
Француски превод романа „Миленијум у Београду" био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина" за најбољи преведени роман на француски језик. За роман „Тесла, портрет међу маскама" је у Београду добио значајну српску књижевну награду: НИН-ову награду за најбољи роман године у 2008. години и награду Народне библиотеке Србије за најцитанију књигу године. Роман „Тесла, портрет међу маскама" преведен је на 15 језика, дозивео је седам издања у Србији и три издања у Америци.
|
|
St. Petka Kolo Slava - October 28th
Annual Fundraiser - November 17th
|
|
Недеља 19. по Духовима
ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА
"И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив." (Лк.6,31-36).
"Јер Богу тако омиље свет, да је сина свога јединороднога дао, да нико који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни" (Јн.3,16). Он је љубав и то извор љубави; дарежљив је, дуготрпељив, многомилостив. Ако се искрено кајемо, увек је спреман да нам милосрдно опрости грехе. Он је по речима псалмопевца Давида: "спор на гнев и веома благ. Не гневи се једнако, нити се довека срди. Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим. Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје." (Пс.102,8-11).
Највећи пример милосрђа према људима показао је, Господ Исус Христос, који је себе принео на жртву, ради спасења рода људског. Сишао је са неба на земљу, да би нас уздигао са земље на небо. Дајући људима духовна блага по своме милосрђу Господ Исус Христос бринуо је о људској потреби за њихов живот; хранио је хлебом гладне, лечио болесне, тешио жалосне, бодрио малаксале, подизао пале и посрнуле, васкрсавао умрле, опраштао грехе људима који су се искрено кајали. Неисцрпно је милосрђе Божије. Безгранична љубав и свемоћ његова, који обнавља лик човечији и препорађа.
Писци светих јеванђеља његових, сведоче нам, да немоћи људске и болести нестају на реч Христову. Њему се и природа покорава на његову заповест и смрт пушта из својих ланаца узете људске животе. Сетимо се оног догађаја из светог јеванђеља од јеванђелисте Луке, у коме се говори о васкрсењу сина јединца жене удовице из града Наина. "И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом. " (Лк.7,11-12).
Можемо замислити бол, тугу и жалост мајке која сахрањује свога сина јединца – наду и утеху своју – храниоца свога, јер је била удова. Њену бол делили су са њом и многи суграђани. "И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи. И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој." (Лк.7,13-15).
Слушајући овај јеванђелски текст, свакоме је јасно да није била жеља Христова, да покаже своју свемоћ, већ су велика љубав и милосрђе побудили Христа да васкрсне тог младића. И како да се овде не помену речи Светог Атанасија Великог, који је писао, да је Господ пришао, не да покаже себе, но да излечи и научи сараднике своје, да и они деле своју љубав и помоћ људима који су у нужди. Целокупно јеванђеље Христово је проповед љубави и милосрђа, које су се проповедале људима, не речима колико делима – непосредним примером. Крст, страдање и васкрсење доказ су његове љубави и милосрђа према људима.
Јавивши се апостолима својим после васкрсења, три пута је узастопце упитао апостола Петра: "Симоне Јинин, љубиш ли ме већма него ови?" На Петров одговор: "Господе, Ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус; паси овце моје: (Јн.21,16-17). То трикратно питање Христово Петру о љубави према Христу и заповест: да чува овце његове, означава такву љубав, која је једновремено и љубав према онима за које је он дошао с неба, принео себе на жртву за све људе свих времена.
У тој и таквој љубави је суштина светог јеванђеља и хришћанства, које захтева да се човек одрекне себе, да би нашао себе у Богу и ближњему своме; у служењу Богу и ближњима. Та и таква љубав испуњавала је и срце апостола Петра; када је три пута одговорио Христу: "Ти све знаш, ти знаш да те волим".
По примеру Спаситеља света и апостоли су били милосрдни према људима. Трудили су се да помогну онима који су у беди или болести. Саветовали су своје следбенике да буду пажљиви према страдалницима. Тако апостол Павле говори о љубави: "Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича не надима се" (1. Кор.1,13,4).
Животно искуство показује да је милосрђе резултат љубави и без ње оно не може постојати. Само искрена љубав покреће хришћанина на добра дела, дела милосрђа. Први хришћани све што су имали, из љубави делили су свима који су били у нужди. Свети оци позивали су чланове цркве на дела милосрђа. По речима Кипријана Картагенског, милосрђе је уподобљење Оцу небеском, "оно без мучеништва доноси венац славе". Свети Јован Златоусти каже: "Милосрђе је најбоља добродетељ, изнад девствености и испосништва. Спаситељ ће на дан страшног суда да помиње само дела милосрђа".
Постарајмо се да свом земаљском животу, међу људима немилосрдно делимо своју љубав и милосђе браћи угроженој, које ће њима помоћи и избавити их из телесних недаћа, болести, а нама на страшном суду биће приписано као добро дело.
|
|
Nineteenth Sunday after Pentecost
As Ye Would that Men Should Do to You
Luke 6:31-36
27-36. But I say unto you which hear, Love your enemies, do good to them which hate you, bless them that curse you, and pray for them which despitefully use you. And unto him that smiteth thee on the one cheek offer also the other; and him that taketh away thy cloak forbid not to take thy tunic also. Give to every man that asketh of thee; and of him that taketh away thy goods ask them not again. And as ye would that men should do to you, do ye also to them likewise. For if ye love them which love you, what thank have ye? For sinners also love those that love them. And if ye do good to them which do good to you, what thank have ye? For sinners also do even the same. And if ye lend to them of whom ye hope to receive, what thank have ye? For sinners also lend to sinners, to receive as much again. But love ye your enemies, and do good, and lend, hoping for nothing again; and your reward shall be great, and ye shall be the sons of the Most High; for He is kind unto the unthankful and to the evil. Be ye therefore merciful, as your Father also is merciful. The Apostles were about to be sent out to preach and many persecutors and plotters awaited them. If the Apostles were fearful and dismayed by persecution, they might want to protect themselves from their persecutors by keeping silent and not teaching. If that happened, the radiant sun of the Gospel would be extinguished. In anticipation of this, the Lord exhorts the Apostles not to give way to defensive measures against their enemies, but instead bravely to endure all things, even insults and murderous plots. This is what He Himself did on the Cross, saying,
Father, forgive them, for they know not what they do
(Lk.23:34). To prove to the Apostles that this commandment to love ones enemies is possible to keep, He then says, "What you want to be done to you, do the same to others; and be to others that kind of person you want others to be to you." If you want your enemies to be hard, unfeeling, and angry towards you, then be the same yourself to them. But if you want them to be kind and compassionate towards you, and not to remember wrongs, do not think that it is impossible for you yourself to be the same towards them. Do you see this natural law which is written in our hearts? That is why the Lord also said,
In those days I will surely put My laws into their mind, and write them on their hearts (
Jer. 38:33). Then He adds another compelling reason to keep this commandment: if you love those who love you, you are like the sinners and the Gentiles; but if you love those who do evil to you, you are like God,
Who is kind unto the unthankful and to the evil.
Which do you desire—to be like sinners or to be like God? Do you see the divine teaching? First He persuaded you by means of the natural law: what you want to be done to you, do to others. Then He persuades you with the result and the reward—He promises that you will become like God.
|
|
|
|
|
|
|
