1. SAINT BASIL OF OSTROG

Basil was born in Popova, a village in Hercegovina, of simple and God-fearing parents. From his youth, he was filled with love for the Church of God, and when he reached maturity, he entered the Monastery of the Dormition of the Theotokos (Birth-giver of God) in Trebinje and there received the monastic tonsure. As a monk, he quickly became renowned for his assiduous and rare ascetical life. Saint Basil took upon himself ascetic labor upon ascetic labor, each one heavier and more difficult than the last. Later, against his will, he was elected and consecrated bishop of Zahum and Skenderia. As a hierarch, he first lived in the Tvrdoš Monastery and from there, as a good shepherd, strengthened his flock in the Orthodox Faith, protecting them from the cruelty of the Turks and the cunning ways of the Latins. When Basil was exceedingly pressed by his enemies, and when Tvrdoš was destroyed by the Turks, he moved to Ostrog, where he lived an austere ascetic life, protecting his flock by his ceaseless and fervent prayer.^*) He reposed peacefully in the Lord in the sixteenth century, leaving behind his incorrupt and healing relics, incorrupt and miracle-working to the present day. The miracles at the grave of St. Basil are without number. Christians and Moslems alike come before his relics and find healing of their most grave illnesses and afflictions. A great national gathering (pilgrimage) occurs there annually on the Feast of Pentecost.

--------------------

^*) A new church, upon the ruins of the old Tvrdoš Monastery, has been built in our day by Nikola Runjevac from the village of Poljica near Trebinje. It is a wonderful, glorious monument in the sight of God and His people.

2. THE NINE HOLY MARTYRS IN CYZICUS

These nine brave martyrs, inflamed with love for Christ, refused to offer sacrifices to the idols or to deny Christ the Lord, for which they were brutally tortured and finally beheaded. During the reign of Emperor Constantine, a church was built in Cyzicus in honor of these martyrs, and their incorrupt relics were placed there. Countless healings have taken place over their relics. Their names were Theognes, Rufus, Antipater, Theostichus, Artemas, Magnus, Theodotus, Thaumasius and Philemon. All of them despised everything temporal for the eternal, the corruptible for the incorruptible. That is why the Lord led them to His eternal home and crowned them with unfading crowns of glory. They suffered honorably and were glorified in the third century.

3. THE VENERABLE MEMNON THE WONDERWORKER

From his youth Memnon dedicated himself to fasting and prayer, and he purified himself to such a degree that he became a dwelling place for the Holy Spirit. He healed incurable diseases and worked many other miracles. He appeared in storms at sea and rescued ships from disaster. He reposed peacefully in the Lord in the second century and took up his habitation in the heavenly courts of the Lord.

HYMN OF PRAISE

SAINT BASIL OF OSTROG

Saint Basil, God-pleaser

And wondrous healer of every affliction:

With the power of your Christ,

Whom you greatly loved,

You were able to heal the gravest of illnesses.

Even now are you able to heal all who honor you,

And who firmly believe in the Living God.

Do not cease to help, O glory of the Serbian people;

Do not cease to pray to the Lord for the sinful.

You are a saint of God in heavenly glory,

And saints are men with a full, healthy spirit.

In you we see a true man,

Free from sin and filled to overflowing with healing,

In whom there burns the fire of the Holy Spirit,

In whom abides the love of the resurrected Christ.

We are grateful to you and to the All-powerful God,

That through you God pours out abundant mercy;

Through you, His saint, wondrous and of angelic face--

Basil the Serbian, the God pleaser!

REFLECTION

Nothing can be kept secret from the Omniscient God. At every moment, He knows all that is being done in the world, both in the external world and in the internal, spiritual world. Not one intention, not one desire, not one thought can a man conceal from God. How can you hide from God that which you cannot hide from men, from holy men? One day, Tsar Ivan the Terrible came to church to pray to God. In the church, Blessed Basil the Fool-for-Christ stood for prayer. It is true the Tsar was in church physically, but his thoughts were on Sparrow Hill, a short distance from Moscow, upon which he had begun to construct a palace. Throughout the liturgical services the Tsar thought about how he could extend and complete his palace on that hill. After the services the Tsar noticed Basil and asked him: "Where have you been?" Basil replied: "In church." Basil then immediately asked the Tsar: "And where were you, O Tsar?" "I also was in church," answered the Tsar. To this the clairvoyant saint replied: "You are not speaking the truth, Ivanushka, for I perceived how, in your thoughts, you were pacing about on Sparrow Hill and building a palace."

CONTEMPLATION

Contemplate the Ascension of the Lord Jesus:

1. How the Lord, blessing His disciples, was raised above the earth and borne to heaven;

2. How the disciples watched Him as He ascended until a cloud hid Him from their sight.

HOMILY

on the incomparable love of Christ

"And to know the love of Christ, which surpasses knowledge" (Ephesians 3:19).

The love of Christ, which surpasses knowledge! Surpasses, not the knowledge of God, but the knowledge of man, darkened and embittered by sin. God's knowledge is equal to God's love and neither surpasses the other. But man's knowledge, alienated from God, does not at all comprehend God's love, shown through the Lord Jesus Christ. God understands man, but man does not understand God. God attempted to enable man with reason to understand through nature and through the Old Revelation, through the Law and the prophets, but man did not want to submit to that knowledge. Then God attempted to overcome men through love, and through this love, to draw them to Himself. Hence the Incarnation of the Son of God, His sacrifice and His suffering to the death. Such inexpressible love on the part of God, beyond words and knowledge, has captured and returned many to God, that is, made them to understand and given them a new knowledge, pure and bright. But it has confused many of them as well, for it did not agree with their darkened and embittered understanding.

And to know, says the Apostle. How can we, brethren, know that which is beyond knowing and beyond understanding? In no other way than by a change of mind, an awakening and sharpening of the mind, an illumination and elevation of the mind: in brief, by the acquiring of a new mind, which has the capability of understanding the love of Christ, which is beyond the present sinful mind of men.

O the depth of God's wisdom and knowledge! Whoever comes even a little closer to you feels that you are at the same time the depth of the love of God.

O Lord, ascended into heaven, illumine our minds with Thine understanding, that we may more easily make our own Thine unfathomable love toward mankind and weep--weep from sorrow because of our hardened hearts and because of our darkened and malicious minds, and weep for joy because of Thy love toward us, who are darkened and embittered.

To Thee be glory and praise forever. Amen.

1. Св. Василије Острошки. Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

2. Св. Девет мученика у Кизику. Ових девет храбрих мученика, љубављу Христовом загрејани, не хтеше принети жртве идолима нити се одрећи Христа Господа, због чега бише љуто мучени и најзад мачем посечени. У време цара Константина сазида се храм у Кизику у част ових мученика, где се њихове неиструлеле мошти положише. Безбројна исцелења догодише се над моштима њиховим. Имена су њихова Теогоније, Руф, Антипатер, Теостих, Артем, Магн, Теодот, Тавмасије и Филимон. Сви они презреше све времено ради вечног и трулежно ради нетрулежног. Зато их Господ уведе у вечне обитељи Своје и увенча их венцима славе непролазне. Чесно пострадаше и прославише се у III веку.

3. Преп. Мемнон чудотворац. Од младости предаде се Мемнон посту и молитви, и толико себе очисти, да постаде обиталиште Духа Светога. Исцељиваше неисцељиве болеснике, и чињаше многа друга чудеса. Јављаше се на морским бурама, и спасаваше бродове од пропасти. Упокоји се мирно у Господу у II столећу, и пресели се у небеске дворе Господње.

Свети Василије, Божји угодниче,

И од сваке муке чудни целебниче,

Силом Христа свога Ког возљуби много,

Најтеже болнике ти си лечит’ мог’о,

То и сада можеш сваком ко те штује

И у живог Бога ко тврдо верује.

Не престај помагат’, славо српског рода,

Не престај за грешне молити Господа.

Ти си светац Божји у небеској слави

А свеци су људи духом цели, здрави.

У теби видимо ми правог човека,

Слободног од греха, и препуног лека,

У ком огањ гори Духа Свесветога,

У ком љубав стоји Христа Васкрслога.

Захвални смо теби, и Богу свесилну,

Што кроз Тебе лије милост преобилну,

Кроз Свог свеца чудна и ангелолика –

Василија српског, Божјег угодника!

РАСУЂИВАЊЕ

Ништа се од Бога Свезнајућег не може утајити. Њему је свакога часа познато све што се твори у свету, како у свету спољашњем тако и у свету унутрашњем, духовном. Ниједну намеру, ниједну жељу, ниједну помисао своју не може човек сакрити од Бога. Како да се сакрије од Бога оно што се не може сакрити ни од људи, од светих људи! Цар Иван Грозни дошао једног дана да се Богу моли. У храму је стајао на молитви и Василије Блажени, јуродиви. Цар је телом био истина у храму, али умом је био на Врапчијем Брду, недалеко од Москве, на коме беше почео зидати двор. И за све време богослужења цар је мислио, како да продужи и доврши свој двор на оном брду. После службе виде цар Василија, и упита га где је он био. „У цркви,“ одговори Василије, и одмах упита он цара: „а где си ти био, царе?“ „И ја у цркви,“ одговори цар. На то му рече прозорљиви светац: „не говориш истину, Иванушка, јер ја те гледах како мислима шеташ по Врапчијем Брду и зидаш двор.“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:

1. како се Господ благосиљајући ученике Своје подиже од земље и узноси на небо;

2. како ученици гледају за Њим како се узноси док Га облак не скрије од очију њихових.

БЕСЕДА

о несравњивој љубави Христовој

Да бисте могли познати – претежнију

од разума љубав Христову. (Еф. 3, 19)

Претежнију од разума љубав Христову! Не од разума Божјег него од разума човечјег, помраченог и озлобљеног грехом. Јер Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно није претежније од другога. Али људски разум, удаљен од Бога, не схвата никако Божју љубав, показану кроз Господа Исуса Христа. Бог разуме људе али људи не разумеју Бога. Бог је покушавао да разумом уразуми људе кроз природу и кроз Старо Откровење, кроз закон и пророке, али се људи нису дали уразумети. Тада је Бог покушао да љубављу савлада људе, и да их љубављу привуче к Себи. Отуда ваплоћење Сина Божјег, Његово пожртвовање и Његово страдање од смрти. Таква неисказана љубав Божја, изнад речи и разума, многе је запленила и повратила Богу, т. ј. уразумила, дала им нови разум, чист и светао; но многе је опет збунила, јер се није слагала с њиховим помраченим и озлобљеним разумом. Да бисте могли познати, вели апостол. Како ћемо, браћо, познати оно што је изнад познања и изнад разума? Никако друкчије него променом разума, пробуђењем и разбистрењем разума, просветљењем и узвишењем разума, очишћењем и обожењем разума, једном речју – стицањем новог разума, који би имао ту способност, да разуме љубав Христову, претежнију од садашњег грешног разума људског.

О дубино премудрости и разума Божија! Ко ти се само и мало приближи, тај осети, да си ти истовремено и дубина љубави Божје!

О Господе вазнесени на небо, осветли разум наш разумом Твојим, да би лакше усвојили недомисливу љубав Твоју према људима, и заплакали се – заплакали се од туге због отврдлог срца нашег од помраченог и озлобљеног разума нашег, и заплакали се од радости због љубави Твоје према нама, мрачним и злобним. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Grachanitsa Serbian Folk Dance Ensemble is inviting for their Patron Saint celebration this upcoming Sunday, May 14. The celebration will start with cutting the Slava Kolach at the end of Liturgy at the St. Sava Cathedral, followed by a festive lunch and Grachanitsa performance at 11 am. 

Please join us for this special celebration and to wish a warm farewell to Grachanitsa for their upcoming performing tour of Serbia. 

Фолклорни ансамбл Грачаница Вас позива на прославу своје крсне славе, Светог Николаја Жичког и Лелићког, у недељу, 14. маја. Прослава почиње крајем Литургије сечењем славског колача у катедрали Свети Сава у Кејмбриџу, а наставља се свечаним ручком и пригодним програмом ансамбла Грачаница у сали цркве у 11 сати. 

Такође, искористићемо прилику да поздравимо и пожелимо срећан пут ансамблу Грачаница на њихову предстојећу турнеју по Србији.  

Задовољство нам је да вас позовемо да у недељу, 14. маја, од 13 ч, у сали цркве Свети Сава, присуствујете Књижевној играонци за децу под називом "Караван среће".

Кроз ову књижевну играоницу ауторке Гордане Лаковић, промовише се српски језик, писмо, култура, традиција, значајне и историјске личности, а ставља се акценат и на моралне и људске вредности: слогу, другарство, поштовање, лепо понашање, итд.

У трајању од око 60 минута, деца кроз интерактивну игру уживају у поезији, музици, видео клиповима и причама.

Караван среће намењен је највише деци од 4 до 12 година. Родитељи, баке и деке су добродошли!

Наравно, биће нам драго да позовете и ваше другаре који можда тренутно нису чланови Комете!

Улаз је бесплатан.

О ауторки:

Гордана Лаковић је награђивана песникиња за децу и одрасле, члан еминентних академских и књижевних удружења Србије, Републике Српске, али и Канаде. Добитник је више награда и признања за хуманитарна дела, као и за очување и промовисање културе у српској заједници у Канади.

Dear Parishioners,

We are looking for volunteers to help mow the lawn in the churchyard. If you have some time on Saturday mornings from now until the end of September, please see the attached SignUp Genius Calendar HERE.

Please leave your contact info (phone number and email).

For questions, please contact Fr. Aleksandar at fatheraco@stsavaboston.org.

Thank you!

Драги парохијани,

У потрази смо за добровољцима који би нам помогли са кошењем траве у црквеном дворишту. Уколико имате мало слободног времена суботом ујутру, од сада па до краја септембра, молимо вас да погледате приложен SignUp Genius календар ОВДЕ, и изаберете датум који вама одговара.

Молимо вас да оставите ваше податке (телефон и емејл адресу) да вас можемо контактирати у случају да временске (не)прилике не иду у нашу корист.



За сва додатна питања, можете се јавити оцу Александру на fatheraco@stsavaboston.org.

Хвала унапред!

Do you know a recent High School graduate or current college student who would benefit from receiving an SNF Scholarship? If so, share this message with them!

Sunday Luncheons Schedule

May - July

THANK YOU to all our volunteers for hosting a lunch. Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.

ХВАЛА свим волонтерима на организацији недељног ручка. За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.

Sunday of the Samaritan Woman

So He came to a city of Samaria which is called Sychar, near the plot of ground that Jacob gave to his son Joseph. Now Jacob’s well was there. Jesus therefore, being wearied from His journey, sat thus by the well. It was about the sixth hour. A woman of Samaria came to draw water. Jesus said to her, “Give Me a drink.” For His disciples had gone away into the city to buy food. Then the woman of Samaria said to Him, “How is it that You, being a Jew, ask a drink from me, a Samaritan woman?” For Jews have no dealings with Samaritans. Jesus answered and said to her, “If you knew the gift of God, and who it is who says to you, ‘Give Me a drink,’ you would have asked Him, and He would have given you living water.” The woman said to Him, “Sir, You have nothing to draw with, and the well is deep. Where then do You get that living water? Are You greater than our father Jacob, who gave us the well, and drank from it himself, as well as his sons and his livestock?” Jesus answered and said to her, “Whoever drinks of this water will thirst again, but whoever drinks of the water that I shall give him will never thirst. But the water that I shall give him will become in him a fountain of water springing up into everlasting life.” The woman said to Him, “Sir, give me this water, that I may not thirst, nor come here to draw.” Jesus said to her, “Go, call your husband, and come here.” The woman answered and said, “I have no husband.” Jesus said to her, “You have well said, ‘I have no husband,’ for you have had five husbands, and the one whom you now have is not your husband; in that you spoke truly.” The woman said to Him, “Sir, I perceive that You are a prophet. Our fathers worshiped on this mountain, and you Jews say that in Jerusalem is the place where one ought to worship.” Jesus said to her, “Woman, believe Me, the hour is coming when you will neither on this mountain, nor in Jerusalem, worship the Father. You worship what you do not know; we know what we worship, for salvation is of the Jews. But the hour is coming, and now is, when the true worshipers will worship the Father in spirit and truth; for the Father is seeking such to worship Him. God is Spirit, and those who worship Him must worship in spirit and truth.” The woman said to Him, “I know that Messiah is coming” (who is called Christ). “When He comes, He will tell us all things.” Jesus said to her, “I who speak to you am He.” And at this point His disciples came, and they marveled that He talked with a woman; yet no one said, “What do You seek?” or, “Why are You talking with her?” The woman then left her waterpot, went her way into the city, and said to the men, Come, see a Man who told me all things that I ever did. Could this be the Christ? Then they went out of the city and came to Him. In the meantime His disciples urged Him, saying, “Rabbi, eat.” But He said to them, “I have food to eat of which you do not know.” Therefore the disciples said to one another, “Has anyone brought Him anything to eat?” Jesus said to them, “My food is to do the will of Him who sent Me, and to finish His work. Do you not say, ‘There are still four months and then comes the harvest’? Behold, I say to you, lift up your eyes and look at the fields, for they are already white for harvest! And he who reaps receives wages, and gathers fruit for eternal life, that both he who sows and he who reaps may rejoice together. For in this the saying is true: ‘One sows and another reaps.’ I sent you to reap that for which you have not labored; others have labored, and you have entered into their labors.” And many of the Samaritans of that city believed in Him because of the word of the woman who testified, “He told me all that I ever did.” So when the Samaritans had come to Him, they urged Him to stay with them; and He stayed there two days. And many more believed because of His own word. Then they said to the woman, “Now we believe, not because of what you said, for we ourselves have heard Him and we know that this is indeed the Christ, the Savior of the world.”

And He came down with them and stood on a level place with a crowd of His disciples and a great multitude of people from all Judea and Jerusalem, and from the seacoast of Tyre and Sidon, who came to hear Him and be healed of their diseases, as well as those who were tormented with unclean spirits. And they were healed. And the whole multitude sought to touch Him, for power went out from Him and healed them all. Then He lifted up His eyes toward His disciples, and said: “Blessed are you poor, for yours is the kingdom of God. Blessed are you who hunger now, for you shall be filled. Blessed are you who weep now, for you shall laugh. Blessed are you when men hate you, and when they exclude you, and revile you, and cast out your name as evil, for the Son of Man’s sake. Rejoice in that day and leap for joy! For indeed your reward is great in heaven, for in like manner their fathers did to the prophets.

Недеља Самарјанке

Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом. А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем. (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.) Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу. Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни. Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо. Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа; Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја. Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле. Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све. Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим. И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом? А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос? Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему. А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи. А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе? А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње. Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила. Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана. И много их више верова за Његову беседу. А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се. И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све. И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

617-674-4035

Fr. Aleksandar Vlajkovic - fatheraco@stsavaboston.org

Boris Kusturic - president@stsavaboston.org

Stanislava Ristanovic - parishoffice@stsavaboston.org

www.stsavaboston.org