For those who celebrate St. Archangel Michael, please bring your Slava kolach on Wednesday, November 20, after the Vespers service at 7 pm, or on Thursday, November 21, after the Liturgy at 9 am.

Please reach out to Fr. Nikola at 857-773-3272 with any questions.

Драги парохијани,

Од срца вам захваљујем на вашем присуству и подршци на нашој годишњој донаторској вечери.

Ваше дарежљиве донације и учешће нису само прилози, већ представљају сам темељ који нам омогућава да наставимо важан рад који нас све уједињује – богослужења, верско образовање, учење српског језика, као и хорски и фолклорни програм за нашу децу . Сваки ваш дар јача улогу нашег храма као духовног и културног ослонца за православне Србе у Бостону и шире, и ваша улога у овоме је неизмерно значајна.

Такође желимо да вас подсетимо да наша донаторска кампања траје до 31. децембра. За оне који нису могли да присуствују или који би желели да додатно подрже нашу заједницу, ваша континуирана подршка је веома важна. Добродошле су донације које ће додатно осигурати будућност и развој наше парохије. Донације се могу уплатити путем нашег сајта на www.stsavaboston.org/donate или слањем чека на адресу наше цркве.

Још једном хвала на вашој посвећености и великодушности. Ваши прилози нису само финансијска подршка, већ и сведочанство снаге наше заједнице. Заједно градимо пут ка снажној и трајној заједници заснованој на вери и заједништву.

У Христу,

Борис Кустурић

Председник Управног одбора

Саборна црква Св. Сава, Бостон

Click on the cover photo for the entire album

Dear Brothers and Sisters,

God willing, on the 21st Sunday after Pentecost, we will read and interpret the Gospel of Luke, Chapter 35. This parable was spoken and explained by Christ Himself to His disciples and recorded by the Evangelist Luke for us and all generations.

The church is a living organism, a communion of God and faithful people. As in all communities, people dwell freely, by their own will and desire, sharing in what the community offers. In earthly societies, there are rules, statutes, administration, members, rights, and responsibilities. Everyone strives to contribute and make a difference. These societies and communities often appear perfect as people invest passion and resources, especially in sports and political organizations. Membership and loyalty are proudly emphasized, frequently in ideological terms, with unique emblems and symbols. Such groups distinguish themselves and take pride in their identity. Unfortunately, this loyalty sometimes leads to rivalry and even hatred toward those deemed opponents. This phenomenon seems natural in our fallen world and will likely persist until the end of time. Was this division and factionalism not first seen in Heaven among the angels? Indeed, it was. The presence of evil spirits among the angels and enmity among brothers on Earth has marked human history.



What, then, can we do but choose the path of goodness? While the answer seems simple, the challenge lies within us. The Holy Fathers teach that the problem begins with each of us. One of God's many gifts stands out as the greatest: the gift of discernment. Discernment is the ability to distinguish good from evil. Imagine a person capable of constantly discerning good from evil; such a person would be perfect and sinless. Equally significant is the gift of freedom—to enjoy and refrain from misusing it. The gift of faith requires no explanation, nor does the gift of love, which is essential for every human being.

In today's Gospel about the Sower and the Seed, why does Christ emphasize, "He who has ears to hear, let him hear"? Because listening and obedience are gifts from God. Why does He stress patience? Because patience is also His gift. Beloved brothers and sisters, God has given us everything—the entire world. Man is the crown of God's creation, and all things are subject to him. Often, through stories and examples, we can better explain and draw closer to the truth. So too, the Lord, as the Knower of Hearts and the Loving Benefactor of each of us, precisely explains in the parable of the seed, representing His word, and the types of soil, representing our hearts and souls. It is up to us to determine the fruit we will bear.

This endless topic began with communities and societies, gifts, and discernment. In every city, there are many communities. For us, the family and the parish are the most important. Our efforts are evident here, and our labor is most visible. Before our household members and fellow parishioners, we reveal what kind of soil we are, how God's seed grows in us, and how we sow and reap both in our homes and community. Often, and almost always, the good disposition of our soul—peace, joy, love, and the blessing of the church—accompanies us to our homes. This is the ideal: the seed, the Word of God, has fallen on fertile ground, producing fruit a hundredfold.

But we must not be complacent or deceived into thinking it will always be so—we all know this. Temptations always arise and will continue to do so. When the seed falls along our souls' path, on rocky ground, or among thorns, the fruit is bitter: anger, hatred, restlessness, despair, and wrath. These poison our homes, harm our loved ones, and, most of all, damage our children. Children are the mirror of our souls, a reflection of ourselves. They embody our hopes, joys, and future. Therefore, in church and at home, we must care for what we sow.

Finally, dear brothers and sisters, we must discern that being one person in church and another at home is impossible. What we sow is what we will reap, both in our communities and our homes. With God, all things are possible; without Him, nothing is. He who has ears to hear, let him hear and strive to confirm and prove what he hears through his deeds.

On Saturday, the feast of Đurđic (St. George the Martyr), and Sunday, let us gather to receive the Word of God, the divine seed, and cultivate love, peace, harmony, and unity through it.

Amen. May it be so!

Your priest,

Father Nikola

Драга браћо и сестре,

Ако Бог да, у недељу, 21. по Духовима, ћемо прочитати и протумачити јеванђеље по Луки, 35. главу. Ову причу је испричао и протумачио сам Христос својим ученицима а за нас и сва покољења записао јеванђелиста Лука.

Црква је живи организам, заједница Бога и вјерујућих људи. У тој заједници као и у свим заједницама, људи слободно, својом вољом и жељом пребивају и дијеле оно што им заједница нуди. У овоземаљским друштвима постоје правила, статути, управа и чланови, права али и обавезе. Сви се труде да себе уграде и дају свој допринос. Често та друштва и заједнице изгледају савршено, улаже се и новац и страст, поготово у спортским и политичким заједницама. Увијек се истиче припадност, често идеолошка, имају своје амблеме и обиљежја. По томе се они разликују и врло су поносни на своју припадност. У политичкој и спортској припадности и различитости од других се иде и у крајњост, његује се ривалитет али често и мржња према другима који се сматрају противницима. Ваљда је то природно и тако бива овдје на Земљи и у времену палога човјека, тако ће и бити до свршетка вијека и свијета. Зар та подјела и таборовање није прво почело на Небу, међу Анђелима?! Управо јесте. Ти зли духови међу Анђелима на Небу и зла крв, међу браћом на Земљи, су обиљежили историју човјечанства. Да ли онда ми можемо ишта учинити сем да се опредјелимо, наравно увијек за добро? Изгледа врло лако. У чему је проблем?! Кажу Свети Оци да је проблем у нама, у свакоме од нас појединачно. Постоје разни дарови од Бога али је један највећи, дар расуђивања. Дар расуђивања је способност да разликујемо добро од зла. Замислите човјека који је способан да увијек разликује добро од зла, био би савршен и безгрешан. Други дар подједнако важан је дар слободе, уживање у њој и не дај Боже злоупотреба исте. О дару вјере и не треба посебно говорити а још мање о дару љубави, која је насушна потреба сваког човјека.

Зашто Христос и у данашњем јеванђељу о Сијачу и сјемену наглашава, да ко има уши да чује нека чује, зато што је и слушање и послушање дар од Бога. Зашто наглашава трпљење? Зато што је и то Његов дар. Испада драга браћо и сестре да нам је Бог све дао и да смо заиста добили цијели свијет и да је човјек круна стварања Божијег и да је све њему подређено. Често заиста само у причама и примјерима можемо неке ствари појаснити и боље приближити ономе који чита или слуша нашу причу. Тако и Господ врло прецизно, Срцезналац и Дображелатељ свакога од нас у причи о сјемену, што представља његове ријечи, о врстама подлоге, што смо ми наша срца и душе, на које пада то сјеме и од нас зависи какав ћемо род родити. Бескрајна тема, почели смо о заједницама и о друштвима, о даровима и о расуђивању.

Има у сваком граду више заједница.Нама су најзначајније породица и парохија. Ту су најочигледнији наши напори да и ту се највише огледа наш труд и ту показујемо на очиглед свих и укућана и сапарохијана какво смо тло и како у нама расте Божије сјеме али и како ми сијемо и шта жањемо и у кући и у нашој заједници. Често а скоро увијек, добро расположење душе, мир, радост, љубав и благослов из храма носимо својим домовима. То је идеално, ту је сјеме, ријеч Божија пала на плодно тле и стоструки род доноси.Не смијемо се уљуљкати, заваравати и мислити да је увијек тако. То ми сви знамо. Искушења увијек има и биће их. Исто тако када падне сјеме поред пута наше душе или на камен или у чкаљ онда су плодови горки и чемерни а то су бијес, мржња, несмирење, очајање, гњев, губимо благослов својим кућама и трујемо своје ближње а највише своју дјецу. Дјеца су огледало наше душе и слика и прилика нас самих. Ту су сва наша надања, наше радости и наша будућност, зато и у храму и у дому да добро пазимо шта сијемо. Остаје на крају драга браћо и сестре да расудимо како је немогуће бити једно у храму друго у кући, да што посијемо да ћемо то и пожњети, како у заједници тако и у кући, да са Богом можемо све а без Њега ништа. Ко има уши нека чује и потруди се да то што чује дјелима потврди и докаже.

У суботу, на Ђурђиц, и у недељу се видимо и чујемо, ето прилике да примимо ријеч, сјеме Божије, и да њоме творимо љубав, мир, слогу, заједништво...

Амин Боже дај,

ваш свештеник, отац Никола.

Please join us for Serbian Heritage Night at Capital One Arena as the Washington Wizards take on the Denver Nuggets on December 7, 2024 in Washinton, D.C.

More infor at: Serbian Heritage Night with the Wizards!

Sunday Luncheons Schedule

November-December

THANK YOU to all our volunteers for hosting a lunch. If you need help planning, please use a Luncheon Guide link below.

Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.

ХВАЛА свим волонтерима на организацији недељног ручка. Ако вам је потребна помоћ при планирању, можете кликнути на линк испод.

За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.

21st Sunday after Pentecost

“A sower went out to sow his seed. And as he sowed, some fell by the wayside; and it was trampled down, and the birds of the air devoured it. Some fell on rock; and as soon as it sprang up, it withered away because it lacked moisture. And some fell among thorns, and the thorns sprang up with it and choked it. But others fell on good ground, sprang up, and yielded a crop a hundredfold.” When He had said these things He cried, “He who has ears to hear, let him hear!” Then His disciples asked Him, saying, “What does this parable mean?” And He said, “To you it has been given to know the mysteries of the kingdom of God, but to the rest it is given in parables, that ‘Seeing they may not see, And hearing they may not understand.’ Now the parable is this: The seed is the word of God. Those by the wayside are the ones who hear; then the devil comes and takes away the word out of their hearts, lest they should believe and be saved. But the ones on the rock are those who, when they hear, receive the word with joy; and these have no root, who believe for a while and in time of temptation fall away. Now the ones that fell among thorns are those who, when they have heard, go out and are choked with cares, riches, and pleasures of life, and bring no fruit to maturity.

But the ones that fell on the good ground are those who, having heard the word with a noble and good heart, keep it and bear fruit with patience.

Недеља 21. по Духовима

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А прича ова значи: Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. 

617-674-4035

Fr. Aleksandar Vlajkovic - fatheraco@stsavaboston.org

Fr. Nikola Todorovic - niksic1961@gmail.com

Boris Kusturic - president@stsavaboston.org

Stanislava Ristanovic - parishoffice@stsavaboston.org

www.stsavaboston.org