1. THE NATIVITY OF SAINT JOHN THE FORERUNNER AND BAPTIZER OF THE LORD

Six months before his appearance in Nazareth to the All-holy Virgin Mary, the great archangel of God, Gabriel appeared to Zacharias the high priest in the Temple at Jerusalem. Before he announced the miraculous conception to the unwed virgin [Mary], the archangel announced the miraculous conception to the childless old woman [Elizabeth]. Zacharias did not immediately believe the words of the herald of God and this is why his tongue was tied with dumbness and remained as such until eight days after the birth of John. On that day, the relatives of Zacharias and Elizabeth gathered for the young child's circumcision and for the sake of giving him a name. When they asked the father what name he wishes to give to his son and being dumb, he wrote on a tablet: "John." At that moment his tongue became loosed and he began to speak. The home of Zacharias was on the heights between Bethlehem and Hebron. The news of the appearance of the angel of God to Zacharias was spread throughout all of Israel, as well as of his dumbness and the loosening of his tongue at thee moment when he wrote the name "John." The news concerning this even reached Herod. Therefore, when Herod sent soldiers to slay the children throughout Bethlehem, he directed men to the hilly dwelling place of the family of Zacharias to kill John also. However, Elizabeth promptly hid the child. Enraged, at this King Herod sent his executioners to Zacharias in the Temple to slay him (for it happened that it was Zacharias' turn again to serve in the Temple of Jerusalem). Zacharias was slain between the court and the temple and his blood coagulated and petrified on the stone pavers and remained a perpetual witness against Herod. Elizabeth hid with the child in a cave where she died soon after. The young child John remained in the wilderness alone under the care of God and God's angels.

2. SAINT NICETAS, BISHOP OF REMESIANA

Nicetas was a friend and the same age as St. Paulinus of Nola (January 23). It appears that he was a Slav and, as such, preached the Gospel among the Slavs in the region of Nish and Pirot. The kind of change that St. Nicetas did among the Slavs is best shown in the hymn which St. Paulinus composed about St. Nicetas: "O what a change! And how fortunate!" Until then the impassible and bloody mountains concealing robbers now converted into monks; cadets of peace. Where once the habits of wild beasts, there is now the feature of angels. The righteous one hides in a cave where earlier, the evildoer dwelled. The episcopal see of Nicetas was Remesiana which some understand to be Pirot. Along with his missionary service, St. Nicetas also wrote several books such as the six books about Faith and a book about a fallen maiden (which aroused many to repentance). Saint Nicetas reposed in the Lord in the fifth century.

3. THE HOLY MARTYRS ORENTIUS, PHARNACIUS, EROS, FIRMUS, FIRMINUS, CYRIACUS AND LONGINUS

They were all brothers and Roman soldiers during the reign of Emperor Maximian. When the Romans were waging war against the Scythians beyond the Danube river, St. Orentius came forth to battle with Marathom, the Scythian Goliath, and slew him. Because of this, the entire Roman army offered sacrifices to the gods but Orentius, with his brothers, declared that they were Christians and could not offer sacrifices to the deaf and dumb idols. Regardless of their military merits, they were condemned to exile to the Caspian region however, along the way, all seven, one after the other, died from hunger and sufferings and took up habitation in the Kingdom of Christ.

HYMN OF PRAISE

SAINT JOHN THE BAPTIST

By God's miracle, John entered the world,

As once did Sarah's and Abraham's Isaac,

By God's miracle, remained alive

From Herod's bloody knife.

The knife, the young child John missed,

But John's father, it did not miss;

By God's miracle, John in the desert

For thirty years, he sustained himself,

To the servant of God angels are shepherds,

To the poor angels are guardians!

John grew loveable lamb,

The Lamb of God to serve,

To proclaim the bright day, before the sun,

The Unknown, recognized and glorified.

Of the great prophets, the last

And of God's apostles, the beginning.

As Elijah, with God he speaks

And as an apostle, loves and rebukes,

Of the high priest, wondrous son,

Of the martyr of God, the first-born brother.

REFLECTION

One of the differences between the eloquent philosophy of the Greeks [Hellenes] and the Christian Faith is that the entire Hellenistic philosophy can clearly be expressed with words and comprehended by reading, while the Christian Faith cannot be clearly expressed by words and even less comprehended by reading alone. When you are expounding the Christian Faith, for its understanding and acceptance, both reading and the practice of what is read are necessary. When Patriarch Photius read the words of Mark the Ascetic concerning the spiritual life he noticed a certain unclarity with the author for which he wisely said: "That [unclarity] does not proceed from the obscurity of expression but from that truth which is expressed there; it is better understood by means of practice (rather than by means of words) and that cannot be explained by words only." And this, the great patriarch adds, "It is not the case with these homilies nor only with these men but rather with all of those who attempted to expound the ascetical rules, passions and instructions, which are better understood from practice alone."

CONTEMPLATION

To contemplate the miraculous recognition of the Elder Simeon the Receiver of God:

"And he came by inspiration of the Spirit into the Temple. And when his parents brought in the child Jesus to do for him according to the custom of the Law:" (St. Luke 2:27):

1. How this holy elder recognized by the spirit the helpless Child as Lord and Messiah, while the blinded scribes and priests did not recognize Him neither then nor when He worked numerous miracles and revealed unheard of wisdom;
2. How also my soul, if it grew old in sin, cannot recognize the Lord.

HOMILY

Against malicious rejoicing

"Rejoice not when your enemy falls and when he stumbles, let not your heart exult" (Proverbs 24:17).

He is a man, do not rejoice in his fall. He is your brother, let not your heart skip for joy when he stumbles. God created him for life and God does not rejoice in his fall. And you also, do not rejoice at that which grieves God. When man falls, God loses; would you rejoice in the loss of your Creator, your Parent? When the angels weep would you rejoice?

When your enemy falls, pray to God for him that God will save him and give thanks to God that you did not also fall in the same manner. You are of the same material, both you and he, as two vessels from the hand of the potter. If one vessel breaks should the other smile and rejoice? Behold, a small stone, which broke that vessel waits only for another's hand to raise it and then to destroy this vessel also. Both vessels are of the same material and a small stone can destroy a hundred vessels.

When one sheep is lost, should the remaining flock rejoice? No. They should not rejoice. For behold, the shepherd leaves his flock and, concerned, goes to seek the lost sheep. The loss of the shepherd is the loss of the flock. Therefore, do not rejoice when your enemy falls, for neither your shepherd nor his shepherd, the Lord Jesus Christ, rejoices in his fall.

O Lord Jesus Christ, the Good Shepherd, extricate malicious joy from our hearts and in its place, plant in our hearts compassion and brotherly love.

With prayers in memory of the late Hieromonk John Hess

on the Nativity of St John the Baptist

To Thee be glory and praise forever. Amen.

РАСТЕ ЈОВАН ЈАГЊЕ УМИЉАТО, ДА ЈАГЊЕТУ БОЖИЈЕМ ПОСЛУЖИ. Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском.

   Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

Тропар (глас 4):

Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчија тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја.

    Свети Никита, епископ ремесијански. Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: "Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор". Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку.

    Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Кириак и Лонгин. Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.

Чудом Божјим Јован у свет дође,

Ка 'но Исак Сарин и Аврамов,

Чудом Божјим оста у животу

Од крвава ножа Иродова

Нож промаши младенца Јована,

Нe промаши оца Јованова:

Чудом Божјим Јован у пустињи

Одржи се тридесет година,

Слуги божјем — ангели пастири,

Сиротану — ангели чувари!

Расте Јован — јагње умиљато,

Да Јагњету Божијем послужи,

Да дан бео пре сунца објави,

Непознатог позна и прослави.

Завршетак великих пророка

И почетак Божјих апостола.

Ко Илија c Богом разговара

Ко апостол и љуби и кара,

Син чудесан првосвештеника,

Брат првенац Божјих мученика.

РАСУЂИВАЊЕ

    Једна од разлика између красноречиве философије јелинске и вере хришћанске јесте у томе, што се философија јелинска да сва јасно речима изложити и читањем појмити, док вера хришћанска нити се да сва јасно речима изложити нити пак, још мање, само читањем појмити. При излагању вере хришћанске неопходан је и пример излагача, a при поимању и усвајању потребно је сем читања и вежбање читача. Кад је патријарх Фотије прочитао речи Марка Подвижника o Духовном Животу, он је приметио извесну нејасност код писца, за коју он мудро каже, да „не происходи од тамноће излагања него од тога што истине, ту излагане, боље се схватају посредством вежбања (него посредством речи), и не могу бити објашњене само речима... И ово", додаје велики патријарх, „није случај само код ових беседа нити само код овог јединог мужа, него код свију који су се трудили изложити подвижничке законе, страсти и упутства, која се боље разумеју из самог делања (вежбања)."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно распознавање старца Симеона Богопримца (Лк. 2, 27) и то:

1. како овај свети старац познаде духом нејачка Младенца као Господа и Месију, док заслепљени књижевници и свештеници не познаше Га ни онда када Он учини безбројна чудеса и објави нечувену мудрост,

2. како и моја душа, ако је заматорила у гресима, не може познати Господа.

БЕСЕДА

против злурадости

Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје (Приче Сол. 24, 17).

     Човек је, немој се радовати паду његовом. Брат ти је, нека ти не игра срце, кад пропадне. Бог га је створио за живот, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада, Бог губи; зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога, Родитеља свога? Зар кад ангели плачу, ти да се веселиш?

    Кад непријатељ твој падне, моли се Богу за њега, да га Бог спасе, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио, треба ли други да се смеје и радује. Гле, малени каменчић, који је разбио онај лонац, чека само нечију руку да га дигне, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца, и малени каменчић може разбити стотину лонаца,

    Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се, кад непријатељ твој падне, јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом.

    О Господе Исусе Христе, Пастиру Добри, изрини злурадост из срца наших, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Click on the cover photo for the entire album

Photo credits: Daniel Spasic & Veljko Popov

Sunday Luncheons Schedule

July - August

Please mark the calendar for your assigned date to host a Sunday Luncheon. Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.

Молимо вас да забележите свој датум за спремање недељног ручка. За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.

Partners needed - July 10 & August 14

3rd Sunday after Pentecost

The lamp of the body is the eye. If therefore your eye is good, your whole body will be full of light. But if your eye is bad, your whole body will be full of darkness. If therefore the light that is in you is darkness, how great is that darkness! No one can serve two masters; for either he will hate the one and love the other, or else he will be loyal to the one and despise the other. You cannot serve God and mammon. Therefore I say to you, do not worry about your life, what you will eat or what you will drink; nor about your body, what you will put on. Is not life more than food and the body more than clothing? Look at the birds of the air, for they neither sow nor reap nor gather into barns; yet your heavenly Father feeds them. Are you not of more value than they? Which of you by worrying can add one cubit to his stature? So why do you worry about clothing? Consider the lilies of the field, how they grow: they neither toil nor spin; and yet I say to you that even Solomon in all his glory was not arrayed like one of these. Now if God so clothes the grass of the field, which today is, and tomorrow is thrown into the oven, will He not much more clothe you, O you of little faith? Therefore do not worry, saying, ‘What shall we eat?’ or ‘What shall we drink?’ or ‘What shall we wear?’ For after all these things the Gentiles seek. For your heavenly Father knows that you need all these things. But seek first the kingdom of God and His righteousness, and all these things shall be added to you.

Недеља 3. по Духовима

Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама? Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони. Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих. А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

617-674-4035

Fr. Aleksandar Vlajkovic - fatheraco@stsavaboston.org

Veljko Popov - president@stsavaboston.org

Stanislava Ristanovic - parishoffice@stsavaboston.org

www.stsavaboston.org