Did you know?!

"Holy Martyr King Lazar Church in Detroit, Michigan"

„When land was purchased to build a church on May 20, 1917, there were three houses already standing on the plot, one of which was converted into a church that the Detroit Serbs dedicated to the Transfiguration of the Lord. Services were conducted here until 1926 when plans were made for a new church, a project resulting in considerable friction. Namely, the old church, parish house and school were torn down too soon, and to settle the ensuing dispute, Bishop Mardarije had to send a committee to Detroit, including archpriests Jovan Krajnović and Dušan Trbuhović, and also the lawyer Dušan Silaški from Akron, whose task it was to investigate the entire matter.

At the same time, at the Bishop's orders, Rev. Živojin Ristanović wrote to Milan Mrvičin, Detroit pastor, instructing him to promptly send "His Grace a detailed Report about the true state of affairs. Also, kindly answer how the church could have been torn down without the blessing and approval of His Grace the Diocesan Bishop."

As a result of this situation the priest was transferred...

Construction took some time because the large dimensions of the church and its Serbian-Byzantine style created difficulties for the local builders. On April 6, 1934, the Detroit congregation and parish sent an invitation to the Bishop for the consecration of the new church on June 17. Special invitations to the ceremony were printed, stating:

"So that even in this distant foreign, yet friendly land, we may survive, preserve and bequeath as a legacy for the future the holiest and most precious treasure that our forefathers left us and our parents charged us with preserving for our youth, that is: our FAITH, NAME, NATIONALITY, TRADITION and MOTHER TONGUE, for which our nation and ancestors fought for hundreds of years, suffering and dying in order that they might survive, for centuries under foreign and sometimes hostile rule, laying their sacrifices on the altar for the above-mentioned and for LIBERTY.

So that this CELEBRATION of our whole nation may be as great and magnificent as possible, every Serbian national education organization, every Serb, who is heart and soul dedicated to our Faith, Name, Nationality, Tradition and Mother Tongue, is hereby invited to participate, and thus enhance this CELEBRATION.

Since our SCHOOL building adjoins the church, do not forget the words: 'The children beg you to build schools', and 'In defense of our schools'."

Owing to illness Bishop Mardarije could not accept the invitation and consecrate the second church in Detroit. Therefore he wrote to Archpriest Dušan Trbuhović: "Unable because of illness to personally consecrate the newly built church dedicated to the Transfiguration of the Lord in Detroit, Michigan, of which You are pastor, I hereby instruct You on my behalf to kindly perform consecration on July 17, 1934."

It can be seen from this Act issued by Bishop Mardarije that the new church, like the earlier one, was supposed to be dedicated to the Transfiguration of Our Lord Jesus Christ. This was also indicated in a receipt that Bishop Mardarije enclosed with the new antimensia. Of his own accord, however, Archpriest Dušan Trbuhović consecrated the church in honor of the Holy Martyr King Lazar, crossing out Transfiguration on the receipt and writing 'Holy Martyr King Lazar' in its stead.

The life of the second Detroit church, one of our most beautiful parish churches in America, was not of long duration either; it was torn down and a new one built in honor of the Holy King Lazar, consecrated on Thanksgiving Day, 1967 by Bishops Sava, Firmilijan and Grigorije. During the consecration ceremony the relics of King Lazar were placed on the altar.

Сава, Епископ Шумадијски - Историја СПЦ у Америци и Канади 1891-1941.

Да ли сте знали?!

"Храм Светога великомученика кнеза Лазара у Детроиту, Мичиген"

„Приликом куповине имања, 20. маја 1917. године, на коме ће се подићи храм, нашле су се на истом и три куће од којих је једна претворена у храм који су Детроићани посветили Преображењу Господњем. У овом храму се служило све до 1926. године, када се приступило припремама за зидање новога храма, што није прошло без трзавица. Наиме, стари храм, парохијски дом и школа порушени су пре времена. Због насталог спора епископ Мардарије је упутио у Детроит комисију у којој су били протојереји Јован Крајновић и Душан Трбуховић, као и адвокат Душан Силашки, из Акрона, чији је задатак био да испита читаву ствар.

У исто време свештеник Живојин Ристановић, по налогу епископа, пише свештенику Милану Мрвичину, пароху детроитском, да одмах поднесе "Његовом Преосвештенству опширан извештај о правом стању ствари.

У исто време изволите одговорити, како је храм могао бити порушен без благослова и одобрења Његовог Преосвештенства Епископа Дијецезана".

Због настале ситуације дошло је до промене пароха, али и до изградње новог храма...

Грађење храма трајало је нешто дуже јер велике димензије и српско-византијски стил нису били једноставни за америчке грађевинаре.

Црквено школска општина је штампала посебне позивнице у којима каже: "Да би се и у туђини овој далекој али пријатељској земљи могли одржати, сачувати и будућности својој у аманет оставити оно што нам је најсветије и најдрагоценије благо које нам је од наших предака остало а родитељи нам предали и у дужност оставили да и ми својим млађима предамо а то је: ВЕРА, ИМЕ, НАРОДНОСТ, ТРАДИЦИЈЕ и МАТЕРИНСКИ ЈЕЗИК, за које се наш народ и наши преци вековима борили, страдали и патили да би се одржали, столећима под туђим и некада непријатељским народом приносио жртве своје на олтару за напоменуто и СЛОБОДУ.

Да би ова ПРОСЛАВА нашег свеопштег народа што већа и величанственије била, овим се позива свака славна Српско православна црквена општина, свако Српско добротворно друштво, свака Српска народна просветна организација, сваки Србин и Српкиња коме је на срцу и у души Вера, Име, Народност, Традиција и Материњски нам језик, да учествује и с тиме увеличају ову ПРОСЛАВУ у што већем броју.

Пошто нам је и ШКОЛСКА дворана до цркве налази, не заборавимо речи: 'Дижите школе деца вас моле', и 'На бранику своје школе'."

Епископ Мардарије се због болести није могао одазвати позиву и осветити други по реду храм у Детроиту. Зато пише протојереју Душану Трбуховићу: "Не могући да због болести лично осветим новоподигнути храм посвећен Светом Преображењу Господњем у Детроиту, Мичиген, а којега сте Ви настојатељ, овим Вас одређујем, да у моје име изволите извршити освећење истог на дан 17. јуна ове, 1934. године."

Из овога акта епископа Мардарија види се да је и нови храм требао бити, као што је био и ранији, посвећен Преображењу Господњем. Исто то је било назначено и у реверсу, који је епископ Мардарије послао са новим антиминсом. Међутим, протојереј Душан Трбуховић је, на своју руку, посветио храм у част Светога мученика цара Лазара, а на реверсу је прецртао Преображење и написао "Светог мученика цара Лазара."

Ни век друге детроитске цркве, једне од најлепших наших парохијских храмова у Америци, није био дуг, јер је порушена и потом је подигнута нова црква Св. кнеза Лазара, коју на Дан благодарности 1967. године осветише епископи: Сава, Фирмилијан и Григорије. Приликом освећења храма, у часну трпезу су положене мошти Св. кнеза Лазара.

Сава, Епископ Шумадијски - Историја СПЦ у Америци и Канади 1891-1941.