Palm Sunday is the celebration of the triumphant entrance of Christ into the royal city of Jerusalem.

He rode on a colt for which He Himself had sent, and He permitted the people to hail Him publicly as a king. A large crowd met Him in a manner befitting royalty, waving palm branches and placing their garments in His path. They greeted Him with these words: “Hosanna! Blessed is he who comes in the name of the Lord, even the King of Israel! (John 12:13)

This day together with the raising of Lazarus are signs pointing beyond themselves to the mighty deeds and events which consummate Christ’s earthly ministry. The time of fulfillment was at hand. Christ’s raising of Lazarus points to the destruction of death and the joy of resurrection which will be accessible to all through His own death and resurrection. His entrance into Jerusalem is a fulfillment of the messianic prophecies about the king who will enter his holy city to establish a final kingdom. “Behold, your king is coming to you, humble, and mounted on an ass, and on a colt, the foal of an ass” (Zech 9:9).

Finally, the events of these triumphant two days are but the passage to Holy Week: the “hour” of suffering and death for which Christ came. Thus the triumph in a earthly sense is extremely short-lived. Jesus enters openly into the midst of His enemies, publicly saying and doing those things which mostly enrage them. The people themselves will soon reject Him. They misread His brief earthly triumph as a sign of something else: His emergence as a political messiah who will lead them to the glories of an earthly kingdom.

Our Pledge

The liturgy of the Church is more than meditation or praise concerning past events. It communicates to us the eternal presence and power of the events being celebrated and makes us participants in those events. Thus the services of Lazarus Saturday and Palm Sunday bring us to our own moment of life and death and entrance into the Kingdom of God: a Kingdom not of this world, a Kingdom accessible in the Church through repentance and baptism.

On Palm Sunday palm and willow branches are blessed in the Church. We take them in order to raise them up and greet the King and Ruler of our life: Jesus Christ. We take them in order to reaffirm our baptismal pledges. As the One who raised Lazarus and entered Jerusalem to go to His voluntary Passion stands in our midst, we are faced with the same question addressed to us at baptism: “Do you accept Christ?” We give our answer by daring to take the branch and raise it up: “I accept Him as King and God!”

Thus, on the eve of Christ’s Passion, in the celebration of the joyful cycle of the triumphant days of Lazarus Saturday and Palm Sunday, we reunite ourselves to Christ, affirm His Lordship over the totality of our life, and express our readiness to follow Him to His Kingdom:

... that I may know him and the power of his resurrection, and may share his sufferings, becoming like him in his death, that if possible I may attain the resurrection from the dead (Philippians 3:10-11).

From spc.rs

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.

Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: “Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати”. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: “Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!” Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: “О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен”.

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: “Ко је то?”, а из гомиле народа одговорише: “Исус, пророк из Назарета Галилејског”. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: “Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!” Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: “Чујеш ли то што ови говоре?”, нашта им он одговори: “Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу”.

Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате Га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Преузето са spc.rs

To volunteer as a Guardian of Christ's Tomb on Good Friday, please utilize this link:

https://www.signupgenius.com/go/60B054DAFAC22A3FC1-41776914-christs

Можете се јавити унапред за дежурство Чувари Христовог гроба за Велики петак на овом линку:

https://www.signupgenius.com/go/60B054DAFAC22A3FC1-41776914-christs

Sunday Luncheons Schedule

April - June

THANK YOU to all our volunteers for hosting a lunch. If you need help planning, please use a Luncheon Guide link below.

Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.

ХВАЛА свим волонтерима на организацији недељног ручка. Ако вам је потребна помоћ при планирању, можете кликнути на линк испод.

За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.

Palm Sunday

Then, six days before the Passover, Jesus came to Bethany, where Lazarus was who had been dead, whom He had raised from the dead. There they made Him a supper; and Martha served, but Lazarus was one of those who sat at the table with Him. Then Mary took a pound of very costly oil of spikenard, anointed the feet of Jesus, and wiped His feet with her hair. And the house was filled with the fragrance of the oil. But one of His disciples, Judas Iscariot, Simon’s son, who would betray Him, said, Why was this fragrant oil not sold for three hundred denarii and given to the poor? This he said, not that he cared for the poor, but because he was a thief, and had the money box; and he used to take what was put in it. But Jesus said, “Let her alone; she has kept this for the day of My burial. For the poor you have with you always, but Me you do not have always.” Now a great many of the Jews knew that He was there; and they came, not for Jesus’ sake only, but that they might also see Lazarus, whom He had raised from the dead. But the chief priests plotted to put Lazarus to death also, because on account of him many of the Jews went away and believed in Jesus. The next day a great multitude that had come to the feast, when they heard that Jesus was coming to Jerusalem, took branches of palm trees and went out to meet Him, and cried out: “Hosanna! ‘Blessed is He who comes in the name of the LORD!’ The King of Israel!” Then Jesus, when He had found a young donkey, sat on it; as it is written: “Fear not, daughter of Zion; behold, your King is coming, sitting on a donkey’s colt.” His disciples did not understand these things at first; but when Jesus was glorified, then they remembered that these things were written about Him and that they had done these things to Him. Therefore the people, who were with Him when He called Lazarus out of his tomb and raised him from the dead, bore witness. For this reason the people also met Him, because they heard that He had done this sign.

Недеља Цветна

А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих. Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом; А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира. Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде: Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ. А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих. А главари свештенички договорише се да и Лазара убију; Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса. А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано: Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету. Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише. А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих. Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

617-674-4035

Fr. Aleksandar Vlajkovic - fatheraco@stsavaboston.org

Boris Kusturic - president@stsavaboston.org

Stanislava Ristanovic - parishoffice@stsavaboston.org

www.stsavaboston.org