St. Sava Boston Weekly news & updates |
|
Зимско рачунање времена почиње у недељу, 1. новембра, 2020.
Не заборавите да померите казаљке сат уназад.
Daylight Saving Time Ends on Sunday, November 1st, 2020.
Remember to turn your clocks back one hour.
|
|
У недељу, 2. новембра, служићемо помен поводом 50 година од упокојења последњег владара Краљевине Југославије, краља Петра II Карађорђевића и ново представљеног Митрополита Амфилохија.
On Sunday, November 1st, we will serve a Memorial service marking the 50th anniversary of the death of the last ruler of the Kingdom of Yugoslavia, King Petar II Karadjordjevic and the newly reposed Metropolitan Amfilohije.
|
|
У петак, 30. октобра 2020 године, уочи празника Светог Петра Цетињског, у 8.20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх светог трона пећког г. Амфилохије. |
|
+ Metropolitan Amfilohije |
|
Archbishop of Cetinje, Metropolitan of Montenegro and Exarch of the Holy Throne of Pec, Amfilohije, after having received the Holy Sacrament of Communion, reposed in the Lord in the Clinical Hospital Center of Montenegro, on Friday, October 30, 2020, at 8.20 am, on the eve of the feast of St. Peter of Cetinje.
Memory eternal and the Kingdom of Heaven!
|
|
Животопис Митрополита црногорско-приморског Амфилохија |
|
Biography of Metropolitan Amfilohije (Radovic) |
|
1. Св. Лука апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.
2. Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
3. Св. Јулијан и Дидим Слепац. Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца — сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија". Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.
Божествени Лука, и уман и учен,
Драговољно беше за Господа мучен.
Избећи могаше поруге и муке,
Но свет не би им’о великога Луке.
Лука млади виде Божију Истину,
Предаде се срцем Божијему Сину
Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
И у Њему позна свог бесмртног Творца,
Виде Васкрслога и говори с Њиме,
Чудеса сотвори у Његово име.
И Христос му поста јединствена радост,
Жртвова Му Лука ум, благо и младост.
Кад остари Лука, млад Христом бејаше,
Од Христа примаше и свету даваше,
Па кад свету даде што могаше дати
Тад му свет, по Писму, немилошћу плати…
О маслини старој виси старац Лука
С осмејком на лицу, прекрштених рука,
Са неба се пружи рука самог Христа
И прихвати душу Свог Јеванђелиста.
Сад у Рају светлом с други апостоли,
За цркву се свету свети Лука моли.
РАСУЂИВАЊЕ
Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?“ саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!“ И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудо с апостолом Филипом и ушкопљеником (Дела Ап. 8), и то:
1. како ангел упути Филипа из Самарије на пут у Газу;
2. како виде Филип ушкопљеника царичиног, објасни му једно пророчанство Исаијино, и крсти га;
3. како ангел узе Филипа, учини га невидљивим за ушкопљеника, и пренесе тренутно у град Азот.
БЕСЕДА
о гресима језика
Рекох: чуваћу се на путовима својим
да не згријешим језиком својим. (Пс. 38, 2)
Грех језика је најчешћи и најбржи грех. Ко у ријечи не погрешује, онај је савршен, вели апостол Јаков (Јак. 3, 2). Када покајник пође путовима Божјим, тј. када почне живети по заповестима Божјим, нека се труди прво да језиком не сагреши. Такво је правило био поставио себи и покајани Давид. Нарочито се решио био, да ћути пред противницима својим: зауздаћу уста своја када грешник стане преда ме. Ево прекрасног правила за оне који се од греха лече. Када га оптужују, он не одговара; када га клеветају, он ћути. У истини, шта помаже и говорити разјареном неправеднику, који Бога нема пред собом? Ако му о злу говориш, још више ћеш га раздражити, ако ли о добру, учинићеш га ругачем светиње. Пред Пилатом Христос је ћутао. Зар мени не одговараш? рече му Пилат. Шта да ти одговори, кад немаш уши да чујеш ни разум да разумеш? Гле, ћутање праведника пред неправедником још може најбоље да утиче на неправедника. Остављен да сам тумачи ћутање праведника неправедник га може протумачити на корист душе своје, док ће сваки одговор, бео или црн, тумачити на зло и на осуду другога а на оправдање себе. Благо оном ко се научи језиком владати.
О Господе Исусе Христе, Боже наш, Ти који си нам показао примером, како и кад треба говорити, показао си нам примером, како и кад треба ћутати. Помози нам Духом Твојим Светим, да не згрешимо језиком. Теби слава и хвала вавек. Амин.
|
|
1. The Holy Apostle and Evangelist Luke. Luke was born in Antioch. In his youth, he excelled in his studies of Greek philosophy, medicine and art. During the ministry of the Lord Jesus on earth, Luke came to Jerusalem, where he saw the Savior face to face, heard His saving teaching and was witness to His miraculous works. Coming to belief in the Lord, St. Luke was numbered among the Seventy Apostles, and was sent out to preach. With Cleopas, he saw the resurrected Lord on the road to Emmaus (Luke 24). After the descent of the Holy Spirit, Luke returned to Antioch and there became a fellow worker of the Apostle Paul and traveled to Rome with him, converting Jews and pagans to the Christian Faith. Luke, the beloved physician, … greets you, writes the Apostle Paul to the Colossians. (Colossians 4:14). At the request of Christians, he wrote his Gospel in about the year 60. Following the martyrdom of the great Apostle Paul, St. Luke preached the Gospel throughout Italy, Dalmatia, Macedonia and other regions. He painted icons of the Most-holy Theotokos-not just one, but three-and icons of the Holy Apostles Peter and Paul. Hence, St. Luke is considered to be the founder of Christian iconography. In old age, he visited Libya and Upper Egypt. From Egypt he returned to Greece, where he continued to preach and convert many with great zeal despite his old age. In addition to his Gospel, St. Luke wrote the Acts and dedicated both works to Theophilus, the governor of Achaia. Luke was eighty-four years old when the wicked idolaters tortured him for the sake of Christ and hanged him from an olive tree in the town of Thebes, in Boethia. The miracle-working relics of this wonderful saint were transported to Constantinople in the reign of Emperor Constantius, the son of Constantine.
2. Saint Peter of Cetinje, Metropolitan of Montenegro Peter was born on April 1, 1749, in the village of Njegu . He entered the monastic order at the age of twelve. Following the death of Metropolitan Sava in 1782, Peter became the Metropolitan and ruler of Montenegro. This glorious man dedicated his entire holy life to his people. He worked with all his strength to reconcile the quarreling clans of Montenegro, and strove mightily to defend the land and people from greedy aggressors. He succeeded in both tasks. He is especially glorified for his victory over Napoleon's army in Boka and Dalmatia. He was very strict with himself, and with everyone else he was just and condescending. Peter lived in a small cell like a simple monk even though he was a prince over the people. He reposed on October 18, 1830. His miracle-working relics repose, incorrupt, in the Monastery of Cetinje. The Lord glorified him in the heavens and on earth as His faithful and long-suffering servant.
3. Saints Julian and Didymus the Blind St. Julian, called the ``Hermit,'' was a Persian and an unlearned peasant, but because of the purity of his heart he was a vessel of the grace of the Holy Spirit. He lived a life of asceticism beside the Euphrates River in Mesopotamia, and possessed the gift of clairvoyance. In the same moment that Julian the Apostate perished, St. Julian discerned this in the spirit, and declared it to his disciples. St. Didymus the Blind was his contemporary. He lived in Alexandria, and also perceived in the spirit the death of Julian. St. Didymus was at prayer during the night when a voice came to him from heaven, saying: ``Today the Emperor Julian is no more, inform Patriarch Athanasius of this.'' St. Anthony the Great greatly respected this wondrous blind saint who had the spirit of discernment. He stayed with him and prayed to God with him whenever he came to Alexandria from the desert. Both St. Julian and St. Didymus, wonderful servants of God, entered into rest some time after the year 362.
HYMN OF PRAISESaint Luke the Apostle and Evangelist
The divine Luke, both wise and learned,
Was tortured willingly for the Lord.
He could have avoided mockery and torture,
But the world would not have had the great Luke.
The young Luke beheld God's truth
And surrendered his heart to the Son of God.
He hearkened to the Teacher, beheld the Wonderworker,
And in Him he recognized the Immortal Creator.
He beheld the Resurrected One, and spoke with Him,
And worked miracles in His name.
Christ became his only joy,
And Luke sacrificed his mind, wealth and youth to Him.
When Luke became old, he was young in Christ,
And gave to the world what he received from the Lord.
And when he had given the world all he could give,
Then the world, fulfilling the Scripture, repaid him with contempt.
From an old olive tree the aged Luke hung,
With a smile on his face and his arms folded crosswise.
And the hand of Christ came down from heaven
And received the soul of His Evangelist.
Now, in radiant Paradise with the other apostles,
St. Luke prays for the Holy Church.
REFLECTION
Can a sinner repent of his sins in ten days? According to the immeasurable compassion of God he can. During the reign of Emperor Maurice, there was a well-known bandit in the vicinity of Constantinople. He inspired fear and trembling both within the capital and without. One day, the Emperor Maurice himself sent the robber a cross as a sign of faith that he would do him no harm if he surrendered. The robber took the cross and surrendered. Arriving in Constantinople, he fell before the feet of the emperor and begged for forgiveness. The emperor kept his word, had mercy on him and released him. Immediately after that, the robber became gravely ill and sensed that death was drawing near. He bitterly repented of all his sins and tearfully prayed to God that He forgive him, as the emperor had forgiven him. He shed so many tears at prayer that his handkerchief was completely soaked. After ten days of weeping and praying, the repentant man reposed. The same night he passed away, his physician saw a wondrous vision in a dream: when the robber had given up his soul, there gathered around him black, manlike demons with pieces of paper on which were written all his sins. Two radiant angels also appeared. The angels set a scale between them, and the joyful demons placed all those papers on it, weighing down their side of the scale; but the other side was empty. The angels held counsel: ``What shall we place on it? Let us seek something good in his life!'' And then that handkerchief soaked with tears of repentance appeared in the hands of one angel. The angels quickly placed it on their side of the scale and it outweighed all the demons' papers. Then the black demons fled, howling sorrowfully, and the angels took the soul of the repentant thief and carried it to Paradise, glorifying the man-loving God.
CONTEMPLATION
Contemplate the miracle of the Apostle Philip and the Ethiopian eunuch (Acts 8):
1. How an angel guided Philip from Samaria to the road into Gaza;
2. How Philip saw the eunuch of Queen Candace, explained to him the prophecy of Isaiah, and baptized him;
3. How an angel made Philip invisible to the eunuch, and transported him instantly to the town of Azotus.
HOMILYon the sins of the tongue
I said, I will guard my ways, lest I sin with my tongue (Psalm 39:1).
The sin of the tongue is the most common and most frequent sin. If any man offend not in word, the same is a perfect man, says the Apostle James (James 3:2). When a penitent sets out on God's path-when he begins to live according to God's commandments-he should first strive to avoid sin with the tongue. That was the rule that the penitent David laid down for himself. He vowed especially to remain silent before his adversaries: I will restrain my mouth with a bridle, while the wicked are before me (Psalm 39:1). Behold a most wonderful rule for one who is being healed of sin. When he is accused, he does not reply; when he is slandered, he remains silent. In truth, what does it help to speak with an enraged, unrighteous man who does not love God more than himself? If you speak to him of evil, you will enrage him even more. If you speak to him of good, you will make him a mocker of holy things. Before Pilate Christ remained silent. Pilate said: Answerest Thou nothing? (Mark 15:4). What can He reply to you, when you do not have ears to hear or a mind to understand? Behold, the silence of the righteous one before the unrighteous one can still have the best influence on the unrighteous one. Left to interpret the silence of the righteous one by himself, the unrighteous one can interpret it for the benefit of his soul; while any other answer, good or bad, will be interpreted for evil, to the condemnation of others and to the justification of himself. Blessed is he who learns to govern his tongue.
O Lord Jesus Christ our God, Thou Who hast shown us by example how and when to speak, Thou hast shown us by example how and when we should be silent. Help us, by Thy Holy Spirit, that we not sin with the tongue.
To Thee be glory and praise forever. Amen.
|
|
Dear all,
Our dear parishioner, Lana Balach, has started an initiative dear to our hearts, reading to our youngest parishioners. We are looking for volunteers who would join her efforts. Please record yourself, or your young readers, reading your favorite books in both Serbian and English, and submit your recording to [email protected] by Thursday, to be published in Friday's newsletter.
Thank you in advance!
|
|
|
|
Our Community Announcements |
If you have family news you would like to share with our community, please submit your listing to [email protected] by Thursday in order to be published in our weekly news on Friday.
*No Business Advertisement*
|
|
|
Недеља 21. по Духовима
Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује! А ученици његови питаху га говорећи: Шта значи ова прича? А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује!
|
|
21st Sunday after Pentecost
A sower went out to sow his seed. And as he sowed, some fell by the wayside; and it was trampled down, and the birds of the air devoured it. Some fell on rock; and as soon as it sprang up, it withered away because it lacked moisture. And some fell among thorns, and the thorns sprang up with it and choked it. But others fell on good ground, sprang up, and yielded a crop a hundredfold.” When He had said these things He cried, “He who has ears to hear, let him hear!” Then His disciples asked Him, saying, “What does this parable mean?” And He said, “To you it has been given to know the mysteries of the kingdom of God, but to the rest it is given in parables, that ‘Seeing they may not see, And hearing they may not understand.’ Now the parable is this: The seed is the word of God. Those by the wayside are the ones who hear; then the devil comes and takes away the word out of their hearts, lest they should believe and be saved. But the ones on the rock are those who, when they hear, receive the word with joy; and these have no root, who believe for a while and in time of temptation fall away. Now the ones that fell among thorns are those who, when they have heard, go out and are choked with cares, riches, and pleasures of life, and bring no fruit to maturity. But the ones that fell on the good ground are those who, having heard the word with a noble and good heart, keep it and bear fruit with patience.
|
|
|
|
|
|
|
